О књизи: година / "Истрчили смо на врата. Била је ведра ноћ обасјана месечином. Од куће се пут спуштао до малог језера из којег смо добијали воду. На овом путу смо видели изузетну појаву. На хладноћи, пара се претворила у мраз, који је формирао, такорећи, спољну покретну шкољку лопте. Месечина се одражавала на светлуцавим кристалима мраза и давала ореоле дуге. Иза лопте се пружао реп снежних пахуљица. Могло би се помислити да се мала планета котрља дуж пута, пала са неба заједно са својом атмосферском хаљином. Али одмах смо схватили каква је то планета: чудна појава оставила је јасне и прилично дубоке отиске босих људских стопала у снегу. Шетао је наш Казја, обавијен облаком паре који је избијао из његовог тела, загрејаног од грознице.. »